Poslovne vijesti - Srbija

Mali broj projekata javno privatnog partnerstva

U protekle dve godine, u Srbiji je odobreno svega šest projekata javno privatnog partnerstva (JPP), što ukazuje na nedovoljnu razvijenost tog modela finansiranja velikih regionalnih i lokalnih projekata. JPP nosi i velike mogućnosti unapređenja kapaciteta u banjskim lečilištima i specijalnim bolnicama, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije (PKS) na Konferenciji o javno privatnom partnerstvu  u zdravstvu.

Srbija ima zaokružen zakonodavni okvir, pre dve godine stupio je na snagu Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama, ali JPP nije dovoljno afirmisano, što za rezultat ima mali broj projekata. Moramo biti aktivni i motivisati lokalne zajednice da budu kreativne i preduzimljive, rekao je Raša Ristivojević, potpredsednik PKS, na otvaranju konferencije. PKS, kao nacionalna i najveća asocijacija srpskih privrednika treba da pruži operativnu pomoć kod projekata JPP, kako bi podstakli nova ulaganja i privredni rast. JPP je razvojna šansa, ali je važno da budemo obazrivi, dobro procenjujemo i vodimo se samo i isključivo opštim društvenim interesom, naglasio je potpredsednik PKS.

Kao konkretne primere JPP u sektoru zdravstva, Ristivojević je naveo gradnju bolnica Burgos u Španiji, Sautmed u Bristolu, Di Mestre u Italiji kao i drugih zdravstvenih ustanova širom sveta od Meksika, Indije do Japana. Rumunija je putem JPP rešila problem lečenja oboljenja bubrega kroz centre za dijalizu. Više od 25 odsto rumunskih državljana koji idu na dijalizu u protekloj deceniji lečilo se u centrima formiranim putem JPP u koje je investirano gotovo 30 miliona evra. Trošak koji je Rumunija imala po dijalizi sa 85 smanjio se na 20 evra, od 2004. do 2012. ta zemlja je uštedela oko 3,3 miliona evra.

Kako je saopšteno iz PKS, imajući u vidu ova pozitivna iskustva, i Srbija može da implementira svetsku praksu jer ima zaokružen normativno pravni okvir koji osim zakona uključuje i Komisiju za JPP koja je počela sa radom u martu 2012. Komisija je donela Metodologiju za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva, a doneta je i Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o JPP i Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra javnih ugovora, podsetio je Ristivojević.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić govorio je o ulozi i mestu projekata JPP u banjama u Srbiji koje su, kako je rekao, bogat a neiskorišćen resurs. Još od bronzanog doba Srbija je imala 300 termalnih izvorišta, a danas u 21. veku imamo 53 banje, a možda svega 20 ima razvijenu i organizovanu  zdravstvenu službu. Neophodno je, smatra Vekić, poboljšati uslove i ponudu u banjama i lečilištima uvođenjem novih usluga. Nemamo dobro razvijen spa, velnes, fitnes program pa mnogi naši turisti odlaze u banje u susedstvu kao što su Mađarska, Slovenija, BiH. Kroz projekte JPP imamo brojne mogućnosti da unapredimo turističke kapacitete u banjama, u kojima smo, za razliku od suseda, zadržali dobar rehabilitacioni program, ukazao je Vekić.

Pomoćnik ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave Dejan Radulović naglasio je da bi se kroz projekte JPP u lokalnim samoupravama rešili brojni problemi kao što su migracije, neravnomeran regionalni razvoj, negativan prirodni priraštaj. JPP je jedan od sve važnijih modela finansiranja lokalnog razvoja i u narednim godinama postaće opcija izbora za lokalnu vlast. Radulović je rekao da je Komisija odobrila svega šest projekata, ali i ukazao na problem nedostatka kvaliteta. Kvalitetni projekti JPP omogućiće povlačenje sredstava iz IPA fondova ali i drugih finansijskih institucija, dodao je Radulović.

Marijan Bilić, potpredsednik Euromedic International iz Holandije predstavio je modela JPP kroz formiranje Centra za radioterapiju u Kliničkom centru Banja Luka, a Ivan Bošnjak gradonačelnik Zrenjanina nagrađeni projekat JPP - banja Rusanda u Melencima. Projekat predviđa rekonstrukciju i opremanje paviljona 5, izgradnju i opremanje velnes centra sa bazenom, završetak kompleksa otvorenih bazena i izgradnju smeštajnih kapaciteta, stoji u saopštenju.